Милунка Савић – Српкиња која је обукла мушку униформу и постала једна од најодликованијих жена у историји ратовања

Милунка Савић – Српкиња која је обукла мушку униформу и постала једна од најодликованијих жена у историји ратовања

Замислите девојку која одсеца косу, облачи мушку униформу и одлази у рат под туђим именом. Не да би избегла опасност, већ да би стала у прве редове борбе за своју земљу. Управо то је урадила Милунка Савић – жена чија је храброст задивила српску војску, али и читаву Европу.

Данас, када се помене Први светски рат, српски војници, Солунски фронт и Гвоздени пук, једно име посебно заслужује да буде запамћено. То је Милунка Савић, српска ратна хероина која је учествовала у Балканским ратовима и Првом светском рату, била више пута рањавана и одликована највишим српским и француским војним признањима.

Њена животна прича далеко је занимљивија од обичне војне биографије. Од девојке из малог села подно Копаоника до наредника чувеног Гвозденог пука, Милунка Савић прошла је пут који би мало ко могао да издржи.

Ко је била Милунка Савић?

Милунка Савић била је српска хероина Балканских ратова и Првог светског рата, наредник Другог пешадијског пука „Књаз Михаило“, познатијег као Гвоздени пук.

Рођена је 24. јуна 1890. године у селу Копривница, недалеко од Јошаничке Бање, у подножју Копаоника. Потицала је из скромне сеоске породице, а детињство је провела у тешком раду на пољу и у домаћинству.

Мало ко је тада могао да претпостави да ће девојка из овог малог села једног дана постати једна од најпознатијих жена у војној историји.

Милунка Савић није желела да остане по страни док се њена земља суочавала са ратним опасностима. Када је 1912. године почео Први балкански рат, донела је одлуку која ће променити њен живот.

Милун Савић – име под којим је Милунка отишла у рат

Када је 1912. године објављена мобилизација за Први балкански рат, Милунка је одлучила да се пријави у српску војску.

Међутим, постојала је једна велика препрека. У то време женама није било дозвољено да се придруже борбеним јединицама као војници.

Зато је одлучила да учини нешто што је захтевало огромну храброст. Одсекла је косу, обукла мушку одећу, повила груди и пријавила се под именом Милун Савић.

Није отишла на фронт као болничарка или помоћно особље. Желела је да буде прави војник, са пушком у руци, раме уз раме са осталим српским војницима.

Тако је Милунка Савић започела свој ратни пут у редовима српске војске.

Брегалничка битка 1913. године – тренутак када је откривена њена тајна

Милунка је учествовала у Првом балканском рату, а њена храброст посебно је дошла до изражаја током Другог балканског рата.

У Брегалничкој бици 1913. године била је рањена. Приликом указивања лекарске помоћи откривено је да се иза имена Милун Савић заправо крије жена.

Вест се брзо проширила међу српским војницима. Старешине су биле изненађене сазнањем да је један од њихових сабораца заправо девојка која је месецима успешно извршавала војничке задатке.

Према подацима Министарства одбране Србије, њен идентитет откривен је управо након рањавања у овој бици.

Када је истина изашла на видело, претпостављени су јој понудили могућност да пређе на послове који су у то време били намењени женама.

Милунка је то одбила.

Није желела да напусти борбене редове. Њено место било је међу војницима, а не далеко од фронта.

Гвоздени пук – најтежи дани Првог светског рата

Почетком Првог светског рата 1914. године Милунка Савић поново се ставила на располагање српској војсци.

Распоређена је у Други пешадијски пук „Књаз Михаило“, чувени Гвоздени пук, једну од најпознатијих и најугледнијих јединица српске војске.

Овај пук учествовао је у најтежим борбама током Првог светског рата, а његови војници стекли су углед због издржљивости, дисциплине и храбрости.

Милунка је учествовала у Дринској и Колубарској бици 1914. године. То су биле неке од најзначајнијих битака српске војске против аустроугарских снага.

Посебно тешки тренуци уследили су 1915. године, када се српска војска нашла у изузетно тешком положају и била принуђена на повлачење преко Албаније и Црне Горе.

Милунка је и тада остала уз своје саборце. Током ратовања била је више пута рањавана, али се након лечења враћала војничким задацима.

Солунски фронт и Кајмакчалан – храброст која је донела највиша одликовања

Након повлачења српске војске преко Албаније и опоравка на Крфу, српска војска је наставила борбу на Солунском фронту.

Милунка Савић била је међу војницима који су се вратили у борбене редове.

Почетком 1916. године тешко је рањена и лечена у Бизерти, у северној Африци. Ипак, ни то је није спречило да се врати на фронт.

Учествовала је у борбама на Кајмакчалану, Добром пољу и у околини Црне реке. Посебно се истицала у употреби ручних бомби, а према подацима Министарства одбране, успела је и да зароби више бугарских војника.

За показану храброст одликована је Карађорђевом звездом са мачевима, једним од највиших војних одликовања Краљевине Србије.

Њено име постало је познато и међу савезничким војницима, који су се дивили жени која је равноправно делила опасности и страдања са мушким саборцима.

Која је одликовања добила Милунка Савић?

Милунка Савић остала је упамћена као најодликованија жена Првог светског рата. Њена храброст препозната је не само у Србији већ и у Француској, чија су највиша војна признања припала управо њој.

Међу њеним најзначајнијим одликовањима налазе се:

  • Карађорђева звезда са мачевима – једно од највиших српских војних одликовања.

  • Златна медаља за храброст „Милош Обилић“ – признање за изузетну храброст у борби.

  • Француска Легија части IV степена – високо француско државно одликовање.

  • Француска Легија части V степена – одликовање које сведочи о признању њених заслуга.

  • Француски Ратни крст са златном палмом – једно од најзначајнијих признања која је добила за заслуге у рату.

  • Албанска споменица – признање учесницима повлачења српске војске и тешких ратних година.

Посебно је занимљиво да је Милунка Савић била једина жена одликована француским Ратним крстом са златном палмом, што њену биографију чини још значајнијом.

Француска признања показују да њена храброст није била препозната само у српској војсци. Њено име било је познато и међу савезницима.

Како је живела Милунка Савић након завршетка рата?

Можда најтужнији део њене животне приче почиње управо онда када се рат завршио.

После година проведених на фронту, рањавања и бројних одликовања, Милунка Савић није добила живот какав би многи очекивали за једну од највећих ратних хероина Србије.

Уместо војничке униформе, обукла је радну одећу и наставила борбу – овога пута за своју породицу.

Радила је различите послове, укључујући послове куварице, болничарке, кројачице и чистачице у Хипотекарној банци у Београду.

Удала се за Вељка Глигоровића и добила ћерку Милену. Поред биолошке ћерке, одгајила је и усвојила још три девојчице – Вишњу, Радмилу и Зорку.

Али ту се њена доброта није завршила.

Према подацима Министарства одбране Србије, Милунка је помогла школовање више од тридесеторо деце из свог родног краја.

Жена која је током рата ризиковала сопствени живот наставила је да помаже другима и када више није имала ни славу ни војничке привилегије.

Милунка Савић – хероина коју је Србија поново открила

Милунка Савић преминула је 5. октобра 1973. године у Београду.

Иако је била носилац бројних српских и страних одликовања, првобитно је сахрањена у породичној гробници на Новом гробљу, без државних почасти које су касније препознате као примерене њеним заслугама.

Тек 2013. године њени посмртни остаци пренети су у Алеју великана у Београду, уз војне почасти.

Тако је, четрдесет година након смрти, Милунка Савић добила место које јој припада међу најзначајнијим личностима српске историје.

Зашто Милунка Савић никада не сме бити заборављена?

Када говоримо о српским херојима, често се сећамо великих војвода, генерала, војника и државника. Ипак, међу њима посебно место заузима Милунка Савић.

Она није била позната по пореклу, богатству или положају. Потекла је из скромне породице, а својим делима је заслужила поштовање које је превазишло границе њене земље.

Њена прича нас подсећа да храброст није питање пола, порекла или друштвеног положаја. Она се показује онда када је најтеже, када човек мора да донесе одлуку и стане иза својих уверења.

Милунка Савић била је војник, мајка, хранитељка и жена која је својим животом оставила неизбрисив траг у историји Србије.

Можда је највеће признање које јој данас можемо одати управо то да њено име преносимо новим генерацијама. Јер народ који памти своје хероје чува и сећање на сопствену историју.

Слава и хвала Милунки Савић – хероини која је својим делима задужила Србију.

Назад на Блог