Како је очај постао тријумф: Заборављена лекција Колубарске битке

У зиму 1914. године, све је указивало на крај. Српска војска, изморена, гладна, без муниције и наде, повлачила се под непрестаном кишом и притиском далеко надмоћније аустроугарске силе. Промрзли, боси, оболевали су и дезертирали. Ваљево је пало, Београд напуштен, а изгледало је да је све изгубљено. Ипак, у том тренутку крајње немоћи, на чело војске долази човек који ће преокренути ток историје — генерал Живојин Мишић. Упркос очигледној немогућности да се стане на пут непријатељу, он не само да одбија да се преда, већ хладно и одлучно повлачи остатке снага на нову позицију. И управо тај корак назад постаће темељ за корак напред који ће ући у историју.

Док је непријатељ славио победу коју још није изборио, српска војска се, далеко од очију јавности, тихо скупљала. У најнеповољнијим условима, стигла је преуређена артиљеријска муниција, стигли су нови људи, међу њима и чувених 1.300 каплара. Упркос потпуном расулу, државна железница и војни техничари чинили су чуда. Војници су добили суву одећу, топлину, храну и — можда најважније — морал. И када је краљ Петар лично дошао међу њих, знали су да је време дошло. Трећег децембра 1914. Србија више није била у повлачењу — кренула је у напад. Планинама се проломио јуриш ка Малјену, Сувобору, па све до Ваљева.

У само неколико дана, линије фронта су се сломиле. Аустроугарска војска, изненађена и исцрпљена, није могла да издржи удар војске коју је сматрала пораженом. Бежећи преко Дрине и Саве, оставили су за собом све — опрему, позиције и понос. Петнаестог децембра последњи педаљ Србије био је поново у српским рукама. А

А генерал Мишић, тада већ војвода, постао је симбол онога што значи не изгубити главу када је све изгубљено. Колубарска битка остала је више од војног успеха. Била је порука: докле год постоји воља, докле год човек верује у себе и свој народ — ниједан пораз није коначан. Само нови почетак.

Посетите наш сајт srpskipatriota.com и пронађите инспирацију у мајицама које славе наше обичаје, историју и православну веру. Традиција живи кроз нас!

Ваш Српски Патриота!