У ноћи између 28. и 29. маја 1903. године по старом календару (10. и 11. јуна по новом), у самом срцу Београда одиграо се један од најдраматичнијих догађаја у српској историји — Мајски преврат. Те судбоносне ноћи убијени су краљ Александар Обреновић и његова супруга, краљица Драга, чиме је окончана владавина династије Обреновић која је обележила више од пола века српске историје. Убиства су изведена у Старом конаку, где су завереници, официри српске војске, упали у краљевске одаје и на бруталан начин окончали животе владара. Са њима су страдали и бројни њихови блиски сарадници — међу њима председник владе Димитрије Цинцар-Марковић, као и рођаци краљице Драге, Никодије и Никола Луњевица.
На челу завере налазили су се млади и амбициозни официри — Драгутин Димитријевић, познат као Апис, и Антоније Антић, уз подршку политичких фигура попут Ђорђа Генчића и Николе Хаџи-Томе. Њихов циљ био је да збаце непопуларног краља који је, по мишљењу многих, својим одлукама, браком са краљицом Драгом и ослањањем на Аустроугарску, довео Србију у политичку кризу. Ујутру, након преврата, нову владу формира Јован Авакумовић, а на српски престо се, после више деценија, враћа династија Карађорђевић. Тим чином Србија је променила своју спољнополитичку оријентацију — од утицаја Беча окренула се савезништву са Француском и Русијом.
Последице Мајског преврата биле су далекосежне. Србија је ушла у нову политичку еру, али и у време унутрашњих подела и војне доминације у држави. Управо најистакнутији завереници, предвођени Аписом, касније ће основати тајну организацију „Уједињење или смрт“, познатију под именом Црна рука, која ће деценију касније одиграти кључну улогу у догађајима који су довели до Првог светског ратаМајски преврат тако остаје један од најконтроверзнијих и најкрвавијих тренутака у српској историји — ноћ у којој је једна династија пала, а Србија кренула путем из којег више није било повратка.