Браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевић потекли су из Херцеговине, а свој успон започели су на двору цара Стефана Уроша IV Душана. Према византијском историчару Лаонику Халкокондилу, носили су дворске титуле пехарника и коњушара. Угљеша се први пут помиње 1346. године као Душанов намесник у Требињу, док је Вукашин већ 1350. године био жупан у Прилепу. Њихово повезивање са територијом данашње Северне Македоније убрзало је женидбене и политичке везе, попут удаје њихове сестре Јелене за Николу Радоњу, сина охридског господара Бранка Младеновића.
Изненадна смрт кнеза Војислава Војиновића 1363. године отворила је простор за нагли успон Мрњавчевића.
Иако тачни почеци и обим Вукашинове феудалне области нису познати, сигурно је да је управо тада њихов утицај достигао врхунац. У годинама које су уследиле, браћа су постала кључни носиоци власти у јужним деловима српског царства, припремајући терен за своју улогу у драматичним догађајима друге половине 14. века.