Други по реду покољ у српском селу Кравица, надомак Братунца, догодио се на православни Божић, 7. јануара 1993. године. Тог дана муслиманске снаге тадашње Армије РБиХ, предвођене Насером Орићем, извеле су масовни напад на село које је бранила једино сеоска стража. У нападу је учествовало више јединица: чета Стари Град, бригада Поточари, бригада Сућеска, бригада „3. мај“ из Крагљиводе, Самостални батаљон Осмаче, чета Пусмулићи, 6. одред из Каменице, 114. источнобосанска бригада, Самостални батаљон Вољавица, Самостални батаљон Биљег и 1. церански одред. У неравноправној борби, штитећи одступницу за око 1.000 избеглица из Кравице и околних села, страдало је 49 мештана (према неким подацима 46), док су читави засеоци спаљени и уништени. Многи Срби убијени су док су напуштали цркву након божићне литургије.
Жртве овог злочина били су и деца и старци. Најмлађи убијени био је четворогодишњи Владимир Гајић, а најстарија жртва 89-годишња непокретна Мара Божић коју су војници злостављали и живу запалили заједно са њеним сином. У својој кући мучени су и спаљени Негосав (80) и његова супруга Крстина Ерић (81). Убијена је и старица Љубица Обачкић (75) док се враћала са литургије, а патолог др Зоран Станковић утврдио је трагове мучења. Посебно окрутна била је судбина непокретне Танкосаве Стевановић (55) која је заробљена и убијена хладним оружјем уз најмање 15 убодних рана. Злостављана је и Невенка Ђукановић (45), којој су по сведочењима одсекли главу, али њено тело никада није пронађено, као ни тело њене рођаке Видосаве Тришић. Међу убијенима су и Радмила Лукић, Владимир Стојановић (78), Драго Лазић (80), Васо Николић (75), Ристо Поповић (73), Мило Јокић (66), Бошко Ђукановић (65) и још многи други. Укупно је рањено 82 мештана, а током рата Кравица је изгубила чак 158 својих становника.
Последице напада биле су катастрофалне: уништено је 690 кућа и помоћних објеката, црква Светих апостола Петра и Павла је сравњена са земљом, а гробља су уништена и прекопана. Пре паљевине, извршена је масовна пљачка у којој су, уз војнике Армије РБиХ, учествовали и бројни цивили.Срби из Кравице и околних села били су принуђени да у највећој зими и дубоком снегу пребегну преко Дрине у Србију. Тек у фебруару 1993, након контраофанзиве која је трајала 70 дана, Војска Републике Српске поново је заузела Кравицу. Тада су преживели мештани могли да сахране своје најмилије на братуначком гробљу, обележавајући један од најтрагичнијих и најсуровијих злочина над Србима у новијој историји.